Ја сам homo ludens – биће које се игра: Исечци из драмске радионице током рада на игроказу „Поново покрените наду“

Ја сам homo ludens – биће које се игра! Никада нисмо били више своји него кад смо се играли. Као деца несметано смо могли склизнути у преображај, бити било ко или било шта, а онда смо временом заборавили на ту трансформацију. На срећу, уметност нас подсећа да је дете у нама вечно као и љубав према уметности. Часови вођени тим стваралачким набојем су часови ваннаставних активности, часови који окупљају младе људе који излазе из ђачког рама и преображавају се у компјутер који багује, Антигону која тражи божанску правду или Кир Јању који комично ламентира над сјајем жутих дуката.

Сам стваралачки процес нуди мноштво изазова, неизвесности, али и узбуђења и радости у стварању нечега новог. Тежили смо сублимном, симболичком и еклектичном изразу. Наше мало треба да значи више јер не даје одговор, већ поставља питања. Сјајна глумачка дружина у саставу: Никола Страинов, Николина Радојичић, Иван Јордановић, Јован Лах, Лазар Радојковић, Иван Ђурић и Миљана Мрвовић донели су нам смех, забаву и учење ненаметљиво и спонтано. Сви смо били део овог процеса, вежбали смо често и дискутовали стално тражећи решења за сценографију, костим, покрет, дикцију.

Неки од тренутака ових занимљивих сусрета забележени су објективом Хане Бачујков и Јелене Томић.

Марија Поповић Бачујков, професор у Паланачкој гимназији

897354115_1491583826368663_8718061938796147446_n
897549086_2865589827158524_4670905212596118305_n
897703473_1188778903630570_7254047861867750651_n
897779510_28652362471112697_4710801674632042658_n
899353083_2305931563592152_1290021021478616508_n
899861713_2226102541652198_7632178322088865390_n
899925639_4415309025427668_4608359894729414720_n
899954795_1473412501413103_6981978738744861480_n
900334512_1797653394821689_7440356542889437733_n
900635610_1130502766255356_6074070815156670340_n
Load More

End of Content.