
Ја сам homo ludens – биће које се игра: Исечци из драмске радионице током рада на игроказу „Поново покрените наду“
Ја сам homo ludens – биће које се игра! Никада нисмо били више своји него кад смо се играли. Као деца несметано смо могли склизнути у преображај, бити било ко или било шта, а онда смо временом заборавили на ту трансформацију. На срећу, уметност нас подсећа да је дете у нама вечно као и љубав према уметности. Часови вођени тим стваралачким набојем су часови ваннаставних активности, часови који окупљају младе људе који излазе из ђачког рама и преображавају се у компјутер који багује, Антигону која тражи божанску правду или Кир Јању који комично ламентира над сјајем жутих дуката.
Сам стваралачки процес нуди мноштво изазова, неизвесности, али и узбуђења и радости у стварању нечега новог. Тежили смо сублимном, симболичком и еклектичном изразу. Наше мало треба да значи више јер не даје одговор, већ поставља питања. Сјајна глумачка дружина у саставу: Никола Страинов, Николина Радојичић, Иван Јордановић, Јован Лах, Лазар Радојковић, Иван Ђурић и Миљана Мрвовић донели су нам смех, забаву и учење ненаметљиво и спонтано. Сви смо били део овог процеса, вежбали смо често и дискутовали стално тражећи решења за сценографију, костим, покрет, дикцију.
Неки од тренутака ових занимљивих сусрета забележени су објективом Хане Бачујков и Јелене Томић.
Марија Поповић Бачујков, професор у Паланачкој гимназији










